Terapija egzozomima

Egzozomi se najavljuju kao sledeća generacija ćelijskih terapija. Iako nisu ćelije, oni igraju vitalnu ulogu u komunikaciji i podmlađivanju svih ćelija u našem telu. Naučni je dokazano da je međućelijska komunikacija važna za održavanje zdrave ćelijske okoline.

Starost, hronične bolesti, faktori životne sredine i genetski poremećaji mogu ometati način na koji naše matične ćelije komuniciraju sa drugim ćelijama, i na taj način poremetiti proces zarastanja. Egzozomi igraju ključnu ulogu u regulaciji ovih komunikacijskih procesa.

Šta su egzozomi i kako funkcionišu?

Egzozomi su takozvane ekstraćelijske vezikule, ili mali mehurići, oslobođeni iz ćelija, posebno iz matičnih ćelija. Oni deluju kao šatlovi za određene genetske informacije, proteine i informacione RNK drugim ćelijama. To se obično dešava kao odgovor na povrede. Generalno gledano, egzozomi nose zdrave i izgubljene informacije i ubacuju ih u ciljne ćelije. Omogućuju međućelijsku komunikaciju, prenoseći molekule koji su važni regulatori intraćelijskih informacija između bliskih i udaljenih ćelija. Oni nose informacije od mesta do mesta, sa različitim funkcijama i namenama, govoreći ćelijama kako i kada da reaguju.

Egzozomi iz matičnih ćelija sadrže dragocene informacije za ćeliju, koje se sastoje od proteina i genetskih informacija koje ćeliji trebaju da ispravno funkcioniše. Ovi egzozomi dobijeni iz matičnih ćelija takođe su pokazali da pomažu u prenošenju NK ćelija (ćelije ubice) u ćelije T-regulatora (ćelije pomagača). Pomažu u smirivanju prekomerno aktivnog imunološkog sistema i moduliraju ga da reaguje koordinisano. Takođe, mogu se koristiti kao sistem za isporuku lekova.

Šta je egzozomska terapija?

Istraživanja su nam pružila dragocen uvid u praktičnu funkcionalnost egzozoma. Izlažući ćelije starijeg organizma onima iz mlađeg organizma, možemo videti da su egzozomi dobijeni iz mladih matičnih ćelija odgovorni za podmlađivanje starijih ćelija. Ovaj mehanizam reparacije sada se može koristiti u regenerativnoj medicini. Egzozomi se koriste za jačanje prethodno obavljenog postupka podmlađivanja (SEGO / VA).

Stalno propadanje ćelija, tkiva i organa dovodi do degenerativnih bolesti. Dok su matične ćelije obično odgovorne za podmlađivanje ćelija, spoljni faktori mogu da ometaju matične ćelije u ovoj funkciji, i možda neće biti u mogućnosti da pruže sve potrebne informacije.

Podrška njihove funkcije egzozomima mogla bi da ima pozitivan efekat, pružanjem novih informacija koje će pružiti podršku procesu lečenja.

Ko je kandidat za egzozomsku terapiju?

Autologna terapija egzozomima matičnih ćelija primenjena je kod pacijenata sa:

• Dijabetesom;
• Višestrukim neuspelim IVF-ovima;
• Kao „booster“ injekcija nakon podmlađivanja jajnika;
• Autoimunim bolestima (SLE, mešoviti poremećaj vezivnog tkiva itd.)

Kod ljudi je terapija heterologim egzozomima primenjena kod:

• Pacijenata sa moždanim udarom
• Moguće povrede mozga kod novorođenčadi, na primer, nakon perinatalne asfiksije
• Multipla skleroza (MS) i Alzheimerova bolest (AD)
• Nekoliko studija je pokazalo direktan pozitivan uticaj MSC-EV na angiogenezu.

Reference:

1.    https://www.infusio.org/treatments/exosome-therapy/
2.     Zheng GZ, Buller B, Chopp M, Exosomes – beyond stem cells for restorative therapy in stroke and neurological injury, Nature Reviews Neurology, 2019, vol 15, p 193–203
3.     https://www.dvcstem.com/post/exosomes
4.     Mianehsaz E, Mirzaei HR et al, Mesenchymal stem cell-derived exosomes: a new therapeutic approach to osteoarthritis?, Stem Cell Research & Therapy, 2019, 10:340
5.     Yamashita T, Takahashi Y, Takakura Y, Possibility of Exosome-Based Therapeutics and Challenges in Production of Exosomes Eligible for Therapeutic Application, Biological and Pharmaceutical Bulletin, 2018, 41(6):835–842
6.      https://www.stemcelltraining.net/what-is-exosome-therapy/