Terapija matičnim ćelijama (sa matičnim ćelijama dobijenim iz tela samog pacijenta) ima za cilj stvaranje novih ili podsticanje postojećih nediferenciranih jajnih matičnih ćelija – koje će se razviti u nove jajne ćelije i ćelije koje proizvode hormone.
Doktrina „bez novih jajašca“ ima dugu istoriju. 1951. godine uticajni anatomista Soli Zukerman je na Univerzitetu u Birmingemu, u Velikoj Britaniji, uradio detaljnu analizu dokaza koji su u to vreme bili dostupni. Zaključio je da ženski sisari prestaju da proizvode oocite nakon rođenja. Od tog ograničenog „bankovnog računa“ jajnih ćelija, podrazumevalo se, da će žena sa svakom ovulacijom „ići na dole“ i od čega će takođe gubiti upotrebljiva jajašca zbog genetske i druge štete koja dolazi sa starenjem. Kada njen „bankovni bilans“ padne ispod neke granice, gubitak transferske komunikacije među jajnim ćelijama, folikulima i regulatornim centrima u mozgu će dovesti do toga da njeni folikuli atrofiraju i prestanu da proizvode estrogen što dovodi do simptoma menopauze.
Ipak, nedavne studije su pokazale da ženske germinativne matične ćelije i dalje postoje u jajnicima sisara nakon rođenja. 2004. godine studije rađene na životinjama su pokazale da jajnici poseduju retke ženske germinativne ili oogonijske matične ćelije (OSC) koje mogu generisati oocite i potomstva. Pored toga, prijavljeni su slučajevi žena koje su povratile plodnost nakon što im je ona bila uništena kao posledica lečenja karcinoma: više meseci ili godina nakon što su proglašene neplodnim i patile od simptoma menopauze, žene koje su dobile transplante koštane srži bi spontano ponovo dobijale cikluse, uz nekoliko prijavljenih slučajeva spontanih trudnoća.
Odakle su jajašca dolazila? Postojale su dve mogućnosti. Jedna je bila da su faktori u transplantima koštane srži doprinosili faktorima rasta i drugi molekuli koji su oživljavali folikule koji su bili neaktivirani kao posledica hemoterapije, što im je dozvoljavalo da oslobode zalihe jajnih ćelija koje su tajno ležale neaktivne u njima. Druga, čak uzbudljivija mogućnost: transplantovane ćelije su ulazile u folikule i regenerisale njihov kapacitet da proizvedu potpuno nove jajne ćelije. OSC su neaktivne kod žena u starijem dobu, čekajući da budu revitalizovane pravilnim koktelom ćelija ili signalnim faktorima. Očekuje se da to produži reproduktivni životni vek i odloži ili preokrene simptome menopauze, dok god telo može da nastavi sa generisanjem novih OSC.
Matične ćelije su nediferencirane ćelije sa neograničenim kapacitetom deobe. Unutar naših tela mi imamo izvore matičnih ćelija koje se dalje mogu razvijati u bilo kojem tipu ćelije. Matične ćelije koštane srži se koriste za podmlađivanje jajnika. Terapija matičnim ćelijama je u mnogome doprinela regenerativnoj medicini i koristi se u ortopediji, kardiovaskularnoj medicini, stomatologiji, maksilofacijalnoj, plastičnoj i estetskoj hirurgiji i drugim granama medicine. Antiejdžing predstavlja najveću oblast istraživanja za primenu matičnih ćelija i u našem slučaju je važna za tretmane plodnosti. Cilj ovog tretmana je da se stvore nova jajašca upotrebom svojstvenog kapaciteta tkiva jajnika. Ubrizgavanje matičnih ćelija koštane srži u jajnik stimuliše folikule i rast jajašca. Taj rast mogu podstaći faktori koji su prisutni u koštanoj srži i koji aktiviraju i pomažu faktore rasta i druge molekule unutar tkiva jajnika. Druga mogućnost je da transplantovane ćelije vraćaju kapacitet tkiva jajnika da proizvede potpuno nova jajašca.
Tehnologija upotrebe matičnih ćelija dovodi do poboljšane funkcije hormona jajnika. Hormone ne proizvode jajašca već okolne ćelije. Faktori rasta i drugi faktori koje indukuje SCOR tehnologija povećavaju aktivnost ovih ćelija i povećavaju nivo hormona koje proizvodi jajnik. Primena SCOR tehnologije ima značajne prednosti u poređenju sa terapijom zamene hormona – HRT, koja je decenijama predstavljala osnovni tretman za žene u postmenopauzi. Iako HRT ublažava neprijatne simptome menopauze i umanjuje gubitak koštane srži, ona može povećati rizik od moždanog udara i nekih karcinoma. Podmlađivanje i revitalizacija jajnika vraćaju funkciju hormona jajnika pod prirodnim regulacionim mehanizmima tela i nemaju opasne nuspojave.
Mezenhimalne matične ćelije iz koštane srži se koriste za podmlađivanje gonada. Cilj ovog tretmana je da se kreiraju nova jajašca koristeći svojstveni kapacitet tkiva gonade. Ubrizgavanje matičnih ćelija iz koštane srži u jajnik stimuliše rast folikula i jajašca. Transplantovane matične ćelije vraćaju kapacitet tkivu jajnik da proizvede potpuno nova jajašca.
Tehnologija upotrebe matičnih ćelija takođe dovodi do poboljšane funkcije hormona jajnika. Hormone ne proizvode jajašca već okolne ćelije. Faktori rasta i drugi faktori koje indukuju matične ćelije povećavaju aktivnost ovih ćelija i povećavaju nivo hormona koje proizvodi jajnik.
Ipak, veliku poteškoću kod terapije matičnim ćelijama predstavlja održavanje održivosti ćelije, svojstva i funkcije matičnih ćelija pre i posle in vivo implantacije. Kada se matične ćelije jednom izdvoje iz matičnog okruženja tkiva, one brzo gube nišu i funkcije koju su imale kada su rasle u posudama za kultivaciju. Štaviše, one smanjuju životni vek ćelije zbog prekomerne ekspanzije in vitro. Povrh toga, DNK ćelije je često nestabilna tokom dugoročne kultivacije. Takve ćelije koje su implantovane u domaćina dovode do niskih stopa opstanka ćelije i loših ishoda po pitanju rasta, hominga, diferencijacije i parakrinskih efekata.
SEGOVA program prevazilazi te prepreke tako što nudi autolognu terapiju matičnim ćelijama bez inkubacije.