Dokazano je da potpuna kompetencija oocita (i tako jajnika) zahteva sinhrono sazrevanje jedra i citoplazme. Oocit sadrži brojne organele i molekule koji su neophodni za razvoj. Bilo kakvo otkazivanje funkcije mitohondrije, mutacija DNK, defekti u matičnoj mRNA memoriji, nedovoljna sinteza proteina ili neblagovremeno uništenje proteina dovodi do insuficijencije jajnika. Narušen bioenergetski kapacitet u oocitima je povezan sa smanjenim kvalitetom jajašca.
Mitohondrije su najznačajnije ćelijske organele u oocitima i predstavljaju jedan od najvažnijih matičnih doprinosa embriogenezi. Mitohondrije se takođe repliciraju tokom oogeneze i njihov broj se povećava sa oko 200 po oogoniji do 6000 po oocitu u primordijalnim folikulima, a doseže i do 300 000 – 400 000 u zrelom ljudskom oocitu. Zbog svoje uloge u proizvodnji energije i apoptozi, mitohondrijalni status se prepoznaje kao determinanta za razvojnu kompetenciju oocita.
Nepovoljni uticaji starenja majke na mitohondrije oocita su otkriveni tokom poslednjih decenija. Oticanje mitohondrije i poremećaj krista su uobičajene strukturalne osobine oocita kod žena u starijem reproduktivnom dobu. Štaviše, metabolička disfunkcija mitohondrije može biti odgovorna za aberacije u mejotskom vretenu, regulaciji ćelijskog ciklusa i blagovremenoj segregaciji hromozoma, kao što su to pokazali oociti kod starijih žena i miševa.
Kako bi se prevazišli ovi problemi, stvoreni su klinički protokoli za donaciju mitohondrija, koristeći citoplazmu oocita izvađenu iz mladog donora koja je preneta u jajašca žene primaoca. Procedura je, međutim, bila kratkog veka zbog zabrinutosti koju je izazvala naknadna mitohondrijska heteroplazma, čiji je rezultat bio da su deca koja su nastajala ovim protokolom posedovala tri različita izvora genetskog materijala (dete tri roditelja), naime bioloških roditelja i donora oocita, zbog prisustva DNK u mitohondrijama koji se nasleđuje od majke. Dakle, prema Američkoj administraciji za hranu i lekove, ova procedura se smatrala genetskom manipulacijom ljudskih ćelija i nije se dalje primenjivala.
Otkriće da su OSC prisutni u jajnicima plodnih žena je dovelo do nastajanja modifikovane verzije transfera ooplazme pod nazivom AUGMENT (autologni germinativni mitohondrijski prenos energije) u kojem se autologni citoplazmatski ekstrakt dobijen iz germinativne ili purifikovane mitohondrije mogu koristiti za bioenergetsko jačanje oocita. Još jedan mogući pristup za prevazilaženje defektivne energije jajašca uključuje biodostupnost bioloških i hemijskih jedinjenja sa svrhom da se obogati broj mitohondrija ili efikasnost ATP proizvodnje u oocitima.
U SEGOVA protokolu je sproveden drugačiji pristup. Ovaj tretman se sastoji iz pospešivanja proizvodnje mitohondrijske energije uz određen režim fizičke aktivnosti – Seks HIIT (Intervalni trening visokog intenziteta). To je trening gde se smenjuju intervali veoma visokog intenziteta sa pretežno anaerobnim vežbama sa sporijim intervalima za oporavak. To dovodi do konverzije energije i biogeneze mitohondrije (deo ćelije koji je odgovoran za proizvodnju energije).