UTICAJ ISHRANE I CELOKUPNOG ZDRAVLJA NA PLODNOST

Ishrana žene pre začeća ima važnu ulogu u njenom reproduktivnom zdravlju. Utiče na plodnost i rane faze trudnoće. Nepravilna ishrana može imati štetne efekte na ovulaciju, menstruaciju i početak trudnoće. Sa druge strane, može sprečiti začeće zbog neosetljivosti na insulin, višak muških hormona, hiperprodukciju leptina, itd. Poznato je da prekomerna težina i gojaznost mogu da smanje šansu da se začne i povećaju rizik od komplikacija u toku trudnoće.

Prirodni estrogen deluje u sinergiji sa progesteronom i čuva gotovo sve vitalne funkcije koje su važne za zdravlje žene u njenom reproduktivnom periodu.

Nedostatak estrogena ima brojne štetne efekte na zdravlje žene i veoma je važno da se unosi prirodni estrogen iz hrane kao preventivna mera. Adekvatan unos je neophodan za održavanje pravilne hormonalne ravnoteže. Fitoestrogeni su supstance koje prirodno sadrže steroidne hormone. Izoflavoni se vezuju za alfa i beta receptore estrogena u telu. Istovremeno, oni deluju kao antioksidanti. Izoflavoni su vrsta fitoestrogena i prisutni su u određenoj hrani. Dokazano je da unošenje fitoestrogena iz soje (soja i proizvodi od soje – tofu, sojino mleko, prašak i protein), lana (ulje od lana ili kapsule), povrća iz porodice kupusa (brokoli, karfiol) i čaj od crvene deteline stimulišu lučenje estrogena. Takođe, jagode i kajsije poseduju lignine koji se pretvaraju u fitoestrogene u digestivnom traktu.

Mineral boron povećava nivo steroidnih hormona (prisutnih u jabukama, kruškama, mahunarkama, kikirikiju i medu).

Uravnotežena ishrana koja reguliše hormone uključuje i adekvatan unos proteina, ugljenih hidrata i masti. Važno je zameniti proste šećere kao što je čokolada sa složenim šećerima kao što su lešnici, bademi i orasi. Uz to, važno je uzimati omega-6 masti zbog njihove uloge u regulaciji hormona.

Seme bundeve i seme suncokreta takođe treba da budu deo ishrane jer ne samo da sadrže dobre masti već i ugljene hidrate koji su važni za metabolizam.

Svi mikroelementi su takođe važni za apsorpciju vitamina (Fe, Zn, Cu, FL, Mg, Se). Ukoliko ne unosimo dovoljno vitamina A, C ili E kroz ishranu, moramo uzimati vitaminske suplemente.

Ne smemo zaboraviti značaj redovne hidracije (potrebna nam je voda za apsorpciju i eliminaciju). Dovoljno sna i pravilan ritam, kao i odgovarajuća fizička aktivnost imaju pozitivne efekte na sintezu steroidnih hormona i njihov efekat na određena tkiva. Prosti šećeri, kofein i alkohol imaju negativan uticaj i prouzrokuju hormonalni disbalans.

Pored zdrave ishrane neki lekovi su pokazali da imaju pozitivan efekat na funkciju jajnika i kvalitet života. Na primer aspirin, glukokortikoidi, faktor rasta (GH), dehidroepiandrosteron (DHEAS), sildenafil i drugi.

Enzimski antioksidansi su takođe veoma korisni, kao što su superoksid dismutaza, katalaza, glutationi sistem, kao i neenzimski antioksidansi kao što su vitamini i supstance slične vitaminima: vitamin E, C, selen, cink, folna kiselina, koenzim Q10, melatonin, mio-inositol, L-karnitin, i drugi.