E – Pojačavanje energije mitohondrija (engl. Energy Mitochondrial Boosting)

Dokazano je da potpuna kompetencija oocita (i tako jajnika) zahteva sinhrono sazrevanje jedra i citoplazme. Jajna ćelija sadrži brojne organele i molekule koji su neophodni za razvoj. Bilo kakav poremećaj funkcije mitohondrije, mutacija DNK, defekti u matičnoj mRNA memoriji, nedovoljna sinteza proteina ili neblagovremeno uništenje proteina dovodi do insuficijencije jajnika.

Narušen bioenergetski kapacitet u oocitima je povezan sa smanjenim kvalitetom jajnih ćelija. Mitohondrije su najznačajnije ćelijske organele u oocitima i predstavljaju jedan od najvažnijih majčinih doprinosa embriogenezi.

Mitohondrije se takođe repliciraju tokom oogeneze i njihov broj se povećava sa oko 200 po oogoniji do 6000 po oocitu u primordijalnim folikulima, a doseže i do 300 000 – 400 000 u zrelom ljudskom oocitu. Zbog svoje uloge u proizvodnji energije i apoptozi, mitohondrijalni status se prepoznaje kao determinanta za razvojnu kompetenciju oocita.

Nepovoljni uticaji starenja majke na mitohondrije oocita su otkriveni tokom poslednjih decenija. Oticanje mitohondrije i poremećaj krista su uobičajene strukturalne karakteristike oocita kod žena u starijem reproduktivnom dobu. Štaviše, metabolička disfunkcija mitohondrije može biti odgovorna za aberacije u mejotskom vretenu, regulaciji ćelijskog ciklusa i blagovremenoj segregaciji hromozoma, kao što su to pokazali oociti kod starijih žena i miševa.

HIIT

HIIT – anaerobni trening je koristan kako za zdrave pojedince tako i za one koji pate od različitih zdravstvenih tegoba. HIIT vežbe poboljšavaju funkcionalne karakteristike, poboljšavaju sposobnosti i unapređuju kvalitet života. Uzimajući u obzir da se anaerobni trening radi u zoni visokog intenziteta (80 do 90% maksimalan broj otkucaja srca), HIIT trening more biti jak, intenzivan, dinamičan, da uključuje kratke pauze i angažuje velike grupe mišića. Poseban fokus se stavlja na jačanje karličnog područja kao i na ciljane mišiće.

Zagrevanje je obavezno kao neophodan deo svakog vežbanja. Pet do deset minuta polako ubrzavamo stopu otkucaja srca kako se krećemo ka našoj ciljanoj zoni treninga. Svaka vežba počinje i završava se sporijim tempom. To dozvoljava telu da se pripremi, postepeno regulišući protok krvi i metabolizma, i da se kreće iz jednog nivoa intenziteta u drugi nivo visokog intenziteta koji nam je potreban. Nakon dela sa visokim intenzitetom, neophodno je usporiti, kako bi se telu dozvolilo da eliminiše otpadne proizvode, kao što je mlečna kiselina. Odmor, dovoljno sna i zdrav režim ishrane su važni za određivanje dužine treninga, koji se mora prilagoditi trenutnoj kondiciji i opštem zdravstvenom stanju pojedinca. Pre početka HIIT treninga neophodan je lekarski pregled.

Ono se sastoji iz nekoliko analiza:

·      Različite analize krvi uključujući procene statusa gvožđa i nivoa vitamina B i D.

·      Merenje fizičke kondicije (merenje visine i težine; indeks telesne mase – BMI, engl. Body Mass Index; BC – struktura tela, engl. Body Composition) putem analize bioelektrične impedanceFizički pregled sa 12-kanalnim EKG-om,  kao dodatak porodičnoj medicinskoj istoriji i medicinskoj istoriji samog pacijenta. Ergometrijsko testiranje (test opterećenja)

·      Merenje jačine mišića

·      Merenje fleksibilnosti gornjeg dela tela

·      Procena aerobnog kapaciteta

·      Određivanje trening zona po pitanju otkucaja srca

5 do 7 vežbi koje treba raditi 30 sekundi u režimu HIIT, posle čega sledi 60 sekundi odmora, koje se ponavljaju u 7 do 10 ciklusa, u zavisnosti od vrste vežbe i individualnog nivoa kondicije. Ceo trening, uključujući sva 4 segmenta različitih vrsta vežbi, traje od 35 do 45 minuta i trebalo bi da se obavlja 3 puta nedeljno. Uporedo sa ovim treningom, preporučuje se umerena šetnja sa 60 do 70% maksimalnog broja otkucaja srca u trajanju do 45 minuta.

Prvo, 15-minutno zagrevanje, praćeno 10 do 20 minuta glavnih intenzivnih vežbi, a preostalih 10 minuta se polako smanjuje broj otkucaja srca i rastežu mišići.

Glavne karakteristike HIIT treninga su:

  • Veća frekvenca treninga za svaku grupu mišića,
  • Veća potrošnja energije u toku treninga,
  • Povećano oslobađanje energije koje vodi do super kompenzacije.

Kako bi se prevazišli ovi problemi, stvoreni su klinički protokoli za donaciju mitohondrija, koristeći citoplazmu oocita izvađenu iz mladog donora koja je preneta u jajnu ćeliju žene primaoca. Procedura je, međutim, bila kratkog veka zbog zabrinutosti koju je izazvala naknadna mitohondrijska heteroplazma, čiji je rezultat bio da su deca koja su nastajala ovim protokolom posedovala tri različita izvora genetskog materijala (dete tri roditelja), naime bioloških roditelja i donora oocita, zbog prisustva DNK u mitohondrijama koji se nasleđuje od majke. Dakle, prema Američkoj administraciji za hranu i lekove, ova procedura se smatrala genetskom manipulacijom ljudskih ćelija i nije se dalje primenjivala.

Još jedan mogući pristup za prevazilaženje defektivne energije jajnih ćelija uključuje biodostupnost bioloških i hemijskih jedinjenja sa svrhom da se obogati broj mitohondrija ili efikasnost proizvodnje ATP-a u oocitima.

SEX HIIT

Seks HIIT trening se sastoji iz sledećih vežbi:

  1. Čučnjevi
  2. Sklekovi
  3. Plank (izdržaji) (sa strane, plank jack, plank sa strane sa trbušnjacima…)
  4. Vežbe preskakanja
  5. Skokovi
  6. Iskoraci
  7. Jumping Jacks
  8. Vežbe sa slajderima

Mogu se dodati vežbe koristeći sopstvenu težinu ili alatke za fitness (lopte sa polu balansom, lopte za pilates, konopci, medicinske lopte, itd.)

Najkraći SEGO/VA Sex HIIT period treba da traje tri meseca, a optimalno šest meseci. Nakon Sex HIIT-a, vrše se iste analize koje su rađene pre SEGOVA programa kako bi se odredila objektivna korisnost Segova programa.